КОРЕКТИВНО ПРЕВЕНТИВНЕ ВЕЖБЕ И ИГРЕ

Корективно-превентивне вежбе и игре су обавезне индивидуалне ваннаставне активности.

Третман корективно превентивних вежби и игара намењен је ученицима са дефицитом у моторном и когнитивном функционисању чији је основни циљ да спрече настанак могућих деформитета и обезбеде правилан развој детета. Утичу на правилан раст и развој ученика, јачају отпорност организма и позитивно утичу на опште моторно стање и функционисање, како у школском окружењу тако и ван њега.

Корективно превентивне вежбе и игре имају за циљ превенцију настајања деформитета,индентификацију и корекцију постојећих функционалних деформитета коштано-зглобног система код ученика основно школског узраста.Овим активностима се постиже правилнији раст и развој ученика,те постављају предуслови за њихово квалитетније функционисање у школској сердини и лакше савладавање предвиђених школских обавеза. Подиже се ниво свести о значају физичке активности и хигијене у веома хетерогеној популацији.

Задаци:

-Допринос развоју и богаћењу сензомоторног и психомоторног искуства.

-Развој когнитивних, мотрних и говорно-језички способности, које ће омогућити максимално могуће укључивање и учествовање ученика у наставном процесу.

-Подизање мотивације за учење и рад.

-Развој самопоуздања и формирање позитивне слике о себи и свом телу код ученика што доприноси бољој комуникацији и социјализацији ученика.

-Допринос постизању успеха у школи .

-Развијање креативности кроз покрет и игру.

-Пружање подршке породици обезбеђивањем стручне помоћи у школи.

Исходи:

-Потпуније сензомоторно и психомоторно искуство.

-Складније извођење општих моторних способности( груба и фина моторичка спретност).

-Диференцијација мишићног тонуса.

-Боља координација покрета.

-Јаснији доживљај тела у објективном, гестуалном и манипулативном простору.

-Складније праксичко функционисање.

-Контрола постуралног става.

-Одржавање ментално-хигијенске равнотеже.

-Побољшање вербалне и невербалне комуникације.

-Боље когнитивно функционисање.

-Усвајање социјалних и адаптивних вештина

ЛИКОВНА КУЛТУРА

Циљ наставе ликовне културе је подстицање и развијање стваралачког мишљења и овладавање визуелним вештинама.

Основни задаци су:

- развијање способности ученика за опажање елемената,

- стицање услова да ученици користе и упознају се са различитим техникама ликовног израза,

- развијање моторичких и мисаоних способности,

- визуелно запажање, сазнање, мишљење, изражавање, развијање игре са предметима,

развијање свестране личности,

- формирање моралних и естетских односа.

Реедукација психомоторике

Реедукација психомоторике подразумева рад са ученицима на општим и специфичним вежбама. Вежбе опште реедукације обухватају вежбе за доживљај телесне целовитости, гестуалног и објективног простора, вежбе латерализованости, вежбе за уједначавање тонуса, осамостаљивање и координацију покрета, вежбе за уочавање и препознавање ритмова и процену трајања времена, вежбе за контролу импулсивности, вежбе релаксације, док вежбе специфичне реедукације обухватају вежбе за дисграфију, дислатерализованост, дизартрију, дискалкулију, дисгнозију, хиперкинетичко понашање и смиривање тикова као и вежбе у сврху стимулисања психомоторике. Циљ предмета је достизање оптималног нивоа интеграције чулних информација, развоја аудитивних, визуелних и тактилно- кинестетичких функција, оптималног психомоторног развоја, когнитивних способности, вербалне и невербалне комуникације, социјалних и практичних вештина. Сам предмет је организован кроз индивидуалне вежбе за ученике од 1. до 8. разреда и групне вежбе за ученике од 1. до 4. разреда.

Логопед

Логопедија је „мултидисциплинарна наука која интегрише знања из области медицинских, лингвистичких, психолошких и педагошких наука, у складу са потребама превенције, дијагностике, терапије, истраживања говорно-језичких поремећаја, што је и предмет логопедије.“

Улога логопеда

Логопед је стручњак који помаже деци и одраслима да развију своје комуникацијске способности и изразе себе свим средствима вербалне комуникације како би остварили свој пун био-психо-социјални интегритет.
Логопед процењује говорно-језички статус детета, односно врши процену рецептивног и експресивног говора (да ли је дете проговорило, да ли разуме налоге који му се задају). Поред тога, логопед процењује артикулацију као и говорне органе који учествују у говору ( дисање, мишиће усана, лица и језик, као и целокупну анатомију говорног апарата). Уколико се ради о предшколском и школском детету логопед користи тестове који одговарају његовом узрасту . Ту спада процена графомоторике, да ли дете држи оловку правилно, да ли оставља адекватан траг оловке на папиру, да ли прати смер писања слова, процена читања, препричавања,као и процена фонемског слуха и анализа и синтеза гласова у речи. Након одговарајуће логопедске процене родитељима се износи мишљење, дијагноза као и предлог третмана. Логопедски третман је процес усмерен ка превенцији говорно-језичких сметњи и поремећаја, развоју и рехабилитацији говорно-језичких способности.

       Стигло је пролеће а са њима и роде!

        Ево их у нашем школском дворишту!

РАСПОРЕД ЧАСОВА ЗА 5. РАЗРЕД

РАСПОРЕД  ЧАСОВА ЗА 6. РАЗРЕД    

 РАСПОРЕД  ЧАСОВА ЗА 8. РАЗРЕД  

РАСПОРЕД ЧАСОВА ЗА 7. РАЗРЕД